Gledao sam bledo, sada gledam malo drug'cije,
Na stvari koje dodju, onda vrate se i muce me,
Pa jutro prodje, jedva vece, ajde nesto kucaj
Tebe opet nigde nema, ja te trazim, valjda lud sam,
Nema potrebe da mislis da me trazis, znas ti tu sam,
Il u kraju, ona klupu, ili negde sam sa suzom,
Mozda bude neka zurka, uvek popijemo najvise,
Pa grlim neku tamo, al na pogresno mi mirise,
I vracamo se, jutro, zaplacemo ja i relja,
Kazem druze bice bolje, al me hvata, sada znas ti,
Ona tuga od eseja, kada dosta mi je svega,
I odavde nema bega, pa se zagrlimo samo,
Aj na turu, drugo pusti, mozda snovi su nam gusti,
Pa me zato ovo gusi, al sam kol'ko puta reko,
Da je sve ovo sranje, i da prodje, da ne vredi,
Brate nista, da se ipak dzabe trujem,
Jer je sutra uvek ista prica, uvek ista prica znas...
Ref.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Kao da stranca u magli, svakog druga prica vuce.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Druze, oci tuzne...
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Kao da stranca u magli, svakog druga prica vuce.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Druze, makar da je potrajalo duze...
Kad beton tera inat, srce me drzi u prici,
Drima samo klinac, koga nocu cesto vidim,
Vidi, znao sam da zaserem, a ljudi kazu pusti ga
Ne zna niko ko ulica kako cuka pulsira,
Kad me frka proguta, znas to nisu samo muda,
Gutljaj po gutljaj, padas spucan i tad nemas kuda,
Nemas suza, sreca, ovde lako zaplace
Istina nas ne voli pa cuva samo najjace
Gledao sam juce kako ljudi biju laktove,
Danas to osecam, zivot brzo menja aktere,
Svi vi znate kako je kad djavo se nasmeje,
Znate i sta namece kad krene najgore,
Tad srce slabo je, pa zivot zovu kocka,
Mene spusta strofa, u noci kad me zivot koska
Ja to zovem kosmar, ali nekako istrpim,
Ja se strpim i skrpim, dok se grcim na klupi,
Ulica i ja, od juce do danas, ulica je pad,
Grad tesko drzi balans, drima, cupa se iz sranja,
U sranja koja voli, ako me volis jebes reci,
Pusti srce da nas vodi...
Ref.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Kao da stranca u magli, svakog druga prica vuce.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Druze, oci tuzne...
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Kao da stranca u magli, svakog druga prica vuce.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Druze, makar da je potrajalo duze...
Ej drugovi moji, ovo nisu moji dani,
Pustite mi onu tuznu da me skroz sa zemljom sravni.
Da osetim goricinu do kraja, kad me je krenulo,
Ne poznajem sebe, kad izgubim sve sto je vredelo,
Dan mi je krvav, a noci su jos brutalnije,
Pa uvece sam s vama da snimamo i da se napijem,
Znam ja dobro grad, zna sve moje ratove,
Ali ponekad pomislim da ostavljam poslednje tragove,
Pratio te znakove, veruj mi nista ne znace,
Svi vi znate kako je kad jak se covek rasplace,
Ko kisa nedeljom kad padne, tako se sad osecam,
Zbog tudjih gresaka, uvek u takve dane dospevam,
Koliko god me volela ta ulica me sputava,
Zna sve moje slabe tacke, zato joj i uspeva,
Nemirno jutro, nemirna noc, nemiran san,
Sipaj mi jos jednu ljutu, docice taj suncan dan
Ref.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Kao da stranca u magli, svakog druga prica vuce.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Druze, oci tuzne...
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Kao da stranca u magli, svakog druga prica vuce.
Ostajemo sami, i jos nas juce vuce,
Druze, makar da je potrajalo duze...
