Tužna je naša ulica, od kada nisi tu,
jer tužne pjesme pjevale, oni što ostaju,
iste smo snove sanjali, istom se nadali,
drugi su igru vodili, i snove ukrali.
Nije mi žao što si otišla, znam da si morala,
jedino boli malena, što se nisi javila,
ne bih ti rekao ostani, ne bih ni probao,
ne bih ti rekao volim te, samo čuvaj se.
Moja je pjesma lagana, polagana,
i tiho se ispija,
sasvim lagana i bez pitanja,
što si otišla.
Kad kreneš sruši mostove, izbriši tragove,
meni pjesma ostaje, da me smiruje,
iste smo snove sanjali, istom se nadali,
ja nisam smogao hrabrosti, da se odlučim.
