Negde duboko u šumi, gde je teška noæ
Vlada staklena tišina koju piju moje oèi
Moj unutrašnji svet pun je nebeskog mira
I opija me dodir, davno probuðene noæi
U meni...
Kratak je plamen života što osvetljava put
Gledam skamenjena lica, za njima ostaje trag
Veèeras gledam smrt u oèi
Kao svetli lik
Gasi se plamen zapaljene noæi
I ostaje seæanje na život
Ja sam samo skitnica
U vremenu lutalica
I ove staze od oblaka
Odvode daleko u mir...
