Kad jednom proðe sve,
kad se pretvori u uspomene,
kad više nisu važna lica,
imena, ni godine,
kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
Da li æeš shvatiti sve,
ljubavlju zagrnut me,
da li æeš dignut me s koljena
žedna tvog oprosta,
kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
Ispod ovog neba samo ti
dušu znaš mi taknuti.
I kad kapnem na tvoj dlan,
kad se stisnem kraj tebe,
nek' me èvrsto drže ruke,
tvoje ruke sigurne.
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
