Ja imam ceo vek za spas,
To nije dovoljno za nas.
Sujeta razdor ostavlja,
Kaže da slušam njen glas.
I da se hvatam u kolo sa njom,
I još da pevam,
A znam da gubim glavu ja u igri toj
I opet je igram.
Sve me na nju podseća,
Još joj miris osećam.
Daljina nije dovoljna,
Još je kraj mene.
A ja,
ko će da plati moj ponos, moj bol?
Ko to razume?
Za kraj, i da ti nekako oprostim,
Kada ne umem...
